Пастер

Рини

И. Ђаја

вероватно ће се дуго чекати још да се нешто слично деси у медицини или другде. Препастерска хирургија! У француско-немачком рату 1870-71 године на трагичан начин се показала немоћност, а данас можемо рећи несвесно злочинство, ондашње хирургије. Све су се ране гнојиле, болнице су заударале на „болнички трулеж". Напори највештијих хирурга су били узалудни. Тек кад би дали шта су могли својом великом вештином, наступаше оно што је доносило оперисаним смрт уместо спаса. Операција је савршено извршена, и онда кад

"би требало да наступе њене благотворне после-

дице, наступало је гнојење, сепса, тровање крви, смрт. Операција без гнојења није било, оздравили би само они у којих би организам својим природним средствима одбране савладао инфекцију коју је хирург у своме незнању уносио на врх свога ножа, својим рукама и нечистим сунђерима у тело које је желео да спасе својом хируршком вештином.

И пре Пастерове теорије о клицама многи хирурзи су имали више мање јасно осећање да узроци њихових неуспеха долазе споља, из ваздуха, мислили су. Неки су од њих употребљавали антисептичне завоје, употребљавали су карбол, препоручивали су пажљиво прање руку пре операције. Али је све то било емпирија, јер се није знало тачно зашто треба тако чинити, те се те мере нису могле доследно употребљавати ни уопштити. Неки су мислили да томе злу уопште нема лека, да је то неки зао дух који се усели

60

то

етапни аи танана нона

| |