Пастер

ИМ. Ђаја

најмањи број гласова: од 650 гласова свега 62 залуташе на његово име. Његова кћер му је већ била писала да му жели потпун изборни неуспех, јер ће бити корисније по Француску да остане у својој лабораторији, коју уосталом Пастер никада није ни помишљао да напусти.

„Имаш потпуно право, одговори Пастер својој кћери, после избора. Али се не кајем што сам све то изблиза видео, и да је твој брат то видео. Све је то поука."

Политички неуспех би надокнађен научним успехом. Те исте године Пастер је учествовао на међународном конгресу свилогојства у Милану. То је био први конгрес на коме је Пастер учествовао. (Пастер присуствује у својој педесет четвртој години првоме међународноме конгресу! Како се све променило отада). У околини Милана одведоше Пастера да посети једну велику свилару над чијим уласком стајаше његово име. Ту Пастер имаде задовољство да посматра своју методу примењену у великим размерама са разумевањем и успехом.

На завршном банкету Пастер одржа здравицу „мирољубивој борби на пољу науке између народа". У тој здравици је изрекао често навођене речи: „Наука нема отаџбине, али је научник има". Читајући данас одушевљене речи великог научника посвећене науци која је има: ла да приближи народе и да служи само добру, осећамо, на жалост, да има у тим речима неке безазлености коју је стварност развејала. Данашњи научници морају тражити потстрека у

74