Пастер

Пастер спасава сточарство од прострела

идеалима друкчијим него што су били они којима се Пастер до последњег дана заносио.

Једна сточна, давно позната болест антракс, „је сћагђоп", тако названа што је крву животиња угинулих од те болести готово црне боје, код нас позната под именом прострела, наносила је одгајивачима у неким крајевима Француске огромне штете. Опака болест и стога што се преноси и на човека у кога се појављује као локално обољење, „црни пришт", или као обољење унутрашњих органа, као плућни или цревни антракс.

У најнапреднијим сточарским крајевима Француске стада су губила до 20 од сто својих оваца од те болести. На неким пашњацима се нарочито тај помор појављивао и сељаци су их називали „проклетим пољима". Прострео спопада коње, говеда, козе, овце. Код нас и данас та болест наноси велике штете сточарству. Том се болешћу заражују нарочито људи који својим позивом имају посла са стоком и прерадом њи: ховом: пастири, кожари, јорганџије итд. Услед необичне отпорности спора микроорганизма који изазива ту болест, ова се упорно преноси и преко прерађених предмета, као што су четкице за бријање. У књизи д-р Косте Тодоровића: Акутне инфективне болести налазимо да је на тај начин у Енглеској, од 1915 до 1921 године, заражено антраксом педесет особа.

И пре Пастера је било познато да се у крви животиња угинулих од прострела налази неки микроорганизам у виду кончића и да се бо-

75