Пастер

И. Ђаја

лест може пренети крвљу са болесне на здраву животињу. Али те чињенице нису биле ошите примљене и нису искоришћаване за предупређивање те болести. Ветеринар Давен (Пауајпе),

претходник Пастеров на томе пољу, назвао јг

микроорганизам нађен у крви и органима 060лелих животиња од прострела, „бактеридијом", и Пастер је сачувао то име микробу антракса. Иначе име микроб, које је освојило свет као ретко који други неологизам, није Пастерова творевина, већ старога лекара Седијоа (5е410Е), савременика и присталице Пастеровог, који је најпре тражио и добио за ту нову реч филолошки благослов чувеног Литреа 1878 године. Први пут је Пастер употребио реч микроб у једном чланку 1878 године, додајући у загради: »нов и срећно изабран израз што га је предложио г. Седијо."

Кад је већ реч о микробима, који данас прогањају од страха толике људе, поменимо да је Пастер већ онда, доследан своме учењу, на свакоме кораку замишљао опасне микробе, те је пре јела пажљиво брисао тањир и чашу, што се баш није увек свиђало домаћицама, док је са хлеба стругао кору. Код Пастера треба дакле тражити прво порекло данас честе болести „микробофобије" која многима загорчава живот, не заштићујући их увек од болести. Приповеда се да је Пастер у једном друштву доказивао како треба опрати воће пре јела и испра свој грозд у чаши воде. Занесен својом омиљеном

76