Пастер

И. Ђаја

ном неспособна за његов живот, док се друга врста микроба може у њој развијати. На тај начин Пастер је добивао читаву скалу, са свим преливима, клица различне вируленције. Полазећи од слабих клица, организам се, тако рећи, привикава на болест, постаје способан да се од ње одбрани, тако да може доцније поднети н најотровније. Једном речју, организам постаје имун према тој болести. Тиме је Пастер дас медицини појам имунитета и њеног стицања, једног појма који је извршио преврат у одбрани од заразних болести.

Знало се и пре Пастера да неке прележане болести дају организму отпорност према истој болести. Нарочито се знало већ давно за цепљење, вакцинацију против великих богиња. Готово сто година раније је енглески лекар Џенер (јеплег) био открио да оне особе које су боловале од неопасне болести крављих богиња (Комрох) не обољевају од великих богиња. У овоме случају једна болест даје имуност према другој болести. И Пастер је у својим радовима имао увек пред очима Џенерово откриће. Али у изучавању кокошије колере Пастер је дао експерименталним путем цео ток изазвивања имунитета: изоловање специфичне клице, њено гајење ван организма, слабљење по вољи њене вируленције, и најзад добивање имунитета помоћу тих ослабелих клица. У овоме случају Пастер јг био свестан далекосежности свог проналаска. И одмах је по своме обичају давао маха својој машти говорећи већ како ће се и друге заразне

86