Пастер

Пастер спасава сточарство од прострела

то објашњава да су неке животињске врсте 01 порне према неким болестима. Добивши изобилне културе те клице, убризгавао их је здравим кокошима које су сместа добивале карактеристичну болест кокошије колере. Друге неке животиње, као заморчад, нису подлегле тој болести иако су се клице кокошје колере развидале у појединим деловима њихова тела. Те животиње су могле да преносе на кокоши смртну болест. И Пастер закључује да један организам може сејати смрт преко клица које за њега нису смртоносне. То је оно што је данас добро познато под именом клицоноша.

Једном се деси да Пастер убризга кокошима, због отсуствовања од лабораторије, стару културу микроба кокошије колере. У овоме случају се показало да је по науку корисно покаткад и напустити лабораторију. Та стара култура није изазивала смртоносну болест, већ болест са оздрављењем. Пастер се тада запита шта ће се десити ако тим прездравелим кокошима убризга свеже културе које иначе редовно доносе смрт, МИ он утврди да те кокоши подносе и најотровније клице.

Узрок слабљењу клица јесте кисеоник ваздушни, говорио је Пастер. Што дуже стоје у додиру ваздуха, њихова вируленција, или смртоносна моћ је све слабија. Данас знамо да није кисеоник узрок тој појави, већ само старење културе у необнављаној средини. Али то је споредно. Пастер је већ био утврдио да течност у којој се развија један микроб постаје време-

85