Пастер

И. Ђаја

на терену како се болест преноси. У околини Шартра почела су испитивања. Заливали су пашу културама. бактеридије прострела и очећивали да се у оваца појави болест. Тада су спазили да се болест појављује нарочито онда када храна садржи бодљикавих биљака, које повредама слузокожа отварају врата клицама у организам. Приметили су и то да се прострео шири нарочито на бујним пашњацима. Та је чињеница била већ позната ветеринарима, те су болест приписивали одвише јакој храни, па су препоручивали као лек пуштање крви. Пастер ни његови сарадници нађоше друго објашњење. Угинула стока се обично укопава на малој дубини, те црви, глисте, којих је нарочито много у јаким земљама, износе клице на површину земље, те се тако стока пасући заражује клицамз прострела. Стога треба лешеве дубоко укопати и покрити негашеним кречем. Заградивши овце на једном месту на коме беху укопани лешеви антраксних животиња, појави се међу њима

_ иста болест, као што је Пастер предвиђао.

У исто време Пастер са своја два верна сарадника Шамберланом и Руом изучавао је ин кокошију колеру. Пастер покуша да вештачки одгаји зрнца нађена раније у крви болесне живине Покушао је да гаји тај микроб на стерилној алкализованој мокраћи и начорби од пивскога кваса, али са мало успеха. Али у пилећој чорси доби бујно развијање те клице. Из тога је Пастер извлачио објашњење да су клице врл» 0сетљиве према средини у којој се налазе и да

84

= самита = и -= === за плмимрриска оази њиви ипо љтљм кар иниивина а о—пани рит цитиран мен пете = пи и 5 ме