Пастир

Аврам, имаГући додир с Хегипћанима могао ге лако видити та1 обича1, и пошто се уверио , да ге он и онако од користи за становнике Хуга, примио га 1е и пренео на себи и на свош 1 породици у Палестину. Но ми би се с овим мњењем могли сагласити тек онда, кад не би имали књигу Бшпл главу 17-ту, ко1а нам изреком каже, да Ге обрезање установљено као нарочити знак завета Бога са Аврамом, а доцшпе од њега ваљда су примили и други народи Хуго-истока, нарочито Турци. Почем Ге обрезање служило као видни знак тога, да младенац та1 ступа у завет с Богом и обећава се, да ће одсецати, обрезивати од душе своге све оно што 1е зло и хрђаво: то ге наГглавнше у том обреду било — очишћење душе од лажи, неправде, греха. Спољашње обрезање ии!е могло да опере душу од греха ни да спасе човека: оно, му 1е само напомињало да Ге он дужан бринути се о чистоћи своге душе и старати се о своме спасењу. Но Худеш по свошг навици на све спољашње мишљаху , да их само оврезање спасава, и сматраГући себе достошима царства божи!а само зато што су обрезани, они придаду томе обреду таГанствени (мистички) смисао и напишу безброшо мноштво правила и церемони!ала за ова! обред. Тако на пр. време обрезања одреде они неизоставно у осми дан по рођењу,- и ово се испуњавало тако строго, да се ни1е одлагало ни онда, ако би се осми дан догодио у суботу (Хоан. 8. 22). По овоме учитељи 1уде1ски говоре: „ обрезање изгони Суботу. “ Од овог реда могло се одустати само ако 1е дете било болесно, или ако се случило да некој жени умре првенац од самог тог посла, па 1о1 затим умре и друго дете од тога истога па било да га 1е родила од првог или од другог мужа, то треће могло се необрезивати у осми дан, но чекати докле поодрасте и о!ача у снази. *) Уосталом строго се па-

*) Они, кошма се олучавало пздржати на себи ову опорациГу у зрелом узрасту, говоре: да се на1веБе муке од тога осећаГу 'на тређи дан; чвм