Пастир

27

\

жељаше и игуман и Рацко. Љганим кораком сад Рацко остави и Бденше и госте, па заГедно с игуманом изађе из цркве и у кули манастирског, кога беше ту одмах пред вратима црквенским, положи заклетву и постриже се у калуђере, па по обичаГу и правилу добше и ново име Сава — Кад се стража воГводина пробуди и угледа да Рацка нема међу њима, потрчи одмах на све стране вичући и тражећи га. Но ова1 се гави сам из куле с камилавком на глави и црним оделом на себи. „Доцкан 1е сад, — рекне он во1води и стражи. — Немогте бунити ни узнемиривати никога. БожиГа воља морала Ге извршити сво1е и нама не остаге сад ништа до славити и хвалити Творца. Ево мо1е косе и пређашњих хаљина, однесите их моме оцу и маГци као успомену могих прошлих дана.“ Напише уз то родитељима и писмо и испрати сутра дан и вогводу и дружину му свечано. То Ге било у 1186. години по Христу. (Продужиће се.)

0 Фарисетта н Садунтта. Сегш рдди гллголк) кдмх, ако отиштса ОТХ КЛС2 цдрстш вожУе, И ДДСТСА газик^ ткорАфемЈ( ПЛ0ДБ1 егш. (Мат. 21. —43.) Каква Ге страшна пресуда изречена нашим божанственим учитељем над Хеврешма! Но зашто таква грозна пресуда да се изрече над народом „избраним“ „божишм,“ кош 1е по назначењу своме први могао ући у састав благодатне цркве Христове. ? Зато без сваке сумње, што 1е он презрео свог високи позив. Као народ „избрани“ „божиш“ он Ге дужан био чувати у себи праву и истиниту веру у средини опште безбоЖНОСТИ И ИДОЛОПОКЛОНСТВа И ио могућности СВ0101 распро-