Пастир

46

ске туге, страдања. патње и понижење омиљеног свог творења; узима на се сву његову кривицу, погрешке, заблуде; распиње се за њ, умире да га васкрсне у нови живот и посади успоред са собом одесн^к) пргстолд келичесткУд нл некгс кхг. Савез свиГу верних с Богочовеком, то 1е суштаствено тединење живе љубави: љубав божанствена излива се у срца њихова, Духом светим, Духомп (Јиноположе/ил, Духом самог сина БожиГег — Богочовека. По божанству своме Он сам живи у срцима верних Духом свошм, по човечанству храни их скоек плотУк) и крокпо. Ништа чвршће ни могућно ниГе представити од овакве љубави! Љубав маГке према своме детету, узаГамна љубов брачних другова — то 1 е само слика и снимак безграничне љубави Христа Спаситеља према свомн цркви. И ова на име љубав износи се као углед наравсвеног живота хришћанима; „Злпок^кдк нокг>к) длк кдмг, дл лвкитг др^гг дргАл, акожс Дзл козлкжихг км! — А у каквоГ 1е мери он заволео нас? Осе.м познлхомз лкжокк, тумачи Аностол Хован — што оп за нас душу свон) положи ; и ми смо дужни полагати душе за праћу (1. Тов. гл. 3, с. 16.) Љубити не само рођаке и другове, но и све људе као браћу, Гер смо Геднаке прирбде,- љубити не самооне, кои се одликуГу савршенствима и нримамљу1у нас свошм симпатишм, но и презрене грешнике па и оне, кои су нас увредили; љубити све тако, да смо готови живот жртвовати за њих. Ово хе заповест — злпок^кдк нокла, нечувена шш у свету. Ово ниГе оно, што Ге заповедано у староме завету: козлккиши искрендго ткоего и козненлкидиши крлгл гкоего, Ово 1 е љубав божанствена, љубав преблагог Оца небеског према човеку, овом омиљеном створу његову. Мисли о Свештенству. (Наставак.) Док се Тегипатско богослужење облачило у званично одигело, ко1е су му крошли жреци према кастичкиГем по-