Пастир

34

По овоме сваки, кош тражи узагамне помоћи и љубави од других, мора се постарати да заслужи ту љубав свогом љубављу и оданошћу к њима. Љубав хришћанска не сме бити скучена никаквом спољном разликом: она се не обзире ни на стање ни на происхођење. Сваки човек, ма ко да 1е, ваља да буде предмет љубави наше. Држећи се овог правца а сећагући се изрека светог хеванђелиста: нелкшди н; познд Еогд (Хов. 4. 8), ми ћемо бити далеко од сваке нациошалне и религшозне мржње, коГа тако дуго владаше међу људма старог света. Ми мислимо, да се више неће у смотрењу вере никад свет враћати к онаквим поступцима, какви се догађаху у варварском средњем веку. Данашње ге доба век слободног мишљења и убеђења. Но овим нећемо да кажемо то, да смо сасвим равнодушни — индиФерентни према томе, какву ко веру исповеда, и да из гедначугемо све вере међу собом. Не, ми велимо само то, да у данашње доба, кад већ Гасна постаГе права хришћанска љубав, свака вера треба да буде према другима колико Ге могућно трпељива — толерантна, и да различне вероисповеди не сметагу тако 1ако племенима Гедне народности да буду Гедан нераздвоши народ. Наш народ, и ако нема по злом удесу своГе прошлости загедничку веру, има много других страна свога живота, коГе су Гедне и исте у целокупном српству. Неговати узагамну, хришћанску љубав међу Геднокрвним племенима народа српскога — жеља Ге наша. Љубав велимо, Гер тек она може донети милу слогу међу рођену браћу, а слога Ге наиачи бедем, коги чува све светиње народњег живота. Она тек може сачувати нас од поплаве туђинске и прокрчити пута к бољоГ срећи целокупног Геднокрвног народа нашег. Догматнчке поуке. Створење човека. Бог Ге створио човека зато, да би и он уживао благодати његове, да би био срећан, да би благовао,- па зато га 1е и ство-