Пастир

79

ГасниГу, замршениуу. Долазе васелински сабори, да одреде право хришћанско богослужење. При овом сабору узимала се у обзир само Гедна страна богослужења, управо она, коГа стош у наГтешњноГ свези, тако рећи, с Гезгром богослужења — Богом. Друга страна богослужења однесена Ге у област морала. Према томе и служење светињи постаГе двоГако: Гедно што одређуГе в.шст и што се зове званично свештено-служење, и друго што власт пе одређу1е, већ унутрашњи позив нначе савест и што се зове обично иснуњавање светшех дужаости. Оно живи независно од власти и званичности у народњо! свшести. Она1 нрви дио остао Ге сталан и нше се помакао ни у длаку нанригед. То сведочи исторша цркве. Много има учења о хришћанском богослужењу, али се сва та учења врзу око !едии1ех и истигех нредмета. Али онаг други дио без престанка 1е ишао напртед, о чему свсдочи историта свигета. Питање Ге сада, 1е ли освећење, коГе даге народња свтест неког светињи тако важно, да Ге то Гедно доста, па да 1е светиња донста светиња, и то таква, да ге свештено-служење ирема њог дужност? Ми тако мислимо> да ван народње свиГести неможе ништа друго осветити светињу. У првоначељу Ге тако било: натрте 1е народ признао за свете извеснс предмете, а заттм се из средине народа одваГао особити рсд људи за служење тог народњоГ светињи. То се исто поновило и доласком Исуса Христа на свиГет. Оба та момента равна су према идет светиње и свештено-служења. Али ако 1е народња свиГест освећење — санкцта светињи, онда у суштини нема разлике међу разниГем народњтем светињама у односу к свештенослужењу. Народња свтест диГели истина светиње по ступњима светоети, ал’ у исто вртеме свГеткуГе све, што 1е свето, премда и ту оиет удешава према важности светиње. Означимо дакле вруг народњег пота о светињи. Народња светиња Гест све то , иред чим гови народње чуство и народња свигест ; дакле покрал