Пастир

82

светлшу и срећниГу будућност целокупног с]шства. Разуме се, да орган цркве мора подићи глас сво! против свега, што би било против вере, против љубави узаГамне, против светиње, когом живи данашњи нараштаг у целокупном срнству. Овако мислимо да ће српска црква вршити достогно свогу улогу у народњем животу, да ће остати верна добротворном утицаГу, кош Ге имала на народњи живот у свима приликама његовим. Свештенство и духовенство данашње ваља да се опомнње претходника свохих из свигу времена у народњоГ историш, па да се труди, да чини пароду оне услуге, кохе ће му у данашње доба на1већма користовати. Будећи и одржавагући у своме стаду љубав к поштеном животу, распаљуГући у њему свети огањ родољубља, обавешћавагући га о условима општег народњег напретка , били би данашњи свештеници наГдостошиш представници српске цркве, изгедначили би се с оним великим претходницима свошм, кош су громким гласом слова господњег подизали подгармљени и погажени народ ернски против насиља и безакоња другоплеменичког, не устручавагући се ни сабљу поред крста потећи за свету народњу ствар, за — слободу. Овако, браћо, радећи свогски свакн у своме кругу и на своме позиву и дужности водићемо браћу свогу — целокупни народ српски к тог узвишеноГ мети, да ои заузме такав положаг међу данашњим народима у свету, какав су му његови стари имали међу ондашњим народама и суеедима. Хер ћемо само тако , кад се сви скупа заузмемо око опште народње ствари, достићи свети задатак, кош српству предстош, бити уГедињени и слободни, учинити своме потомству то, што су нама у Србиш учинили и израдили врли очеви и дедови наши.