Пастир

109

ако не позитиван закон за духовенство? Па кад 1е то закон, кош 1е написан свештенством — саборима, то може л’ бити да 1е он вечан и неизмењив , кад овамо сабори се по закону цркве могу опет скупљати и законе мењати и допуњавати? Да Ге то тако, показуГе налљеише историла посебнилех и васеленскигех сабора. Исти такви сабори могу се и данас ионовити па одредити законе према потреби и времену, као што 1е н. нр. иотреба изазвала саборе московске XVII. стољећа. И камо срећа да се они понове, 1ер нико не би боље под1е1ствовао на обхашњење и положење духовенства у опште од сабора. Сабор би видгео, да као што мало за сувремени Рим врихеде извхеснихех дванахеет римскихех таблица, тако исто и закони одређени 1ош у IV. и У вихеку за спољну и Формалну с-трану дн не могу имати закону примлему данас. као што еу хе имали у оно врихеме. То се хасно дахе видхети у стварности. У канону има много таквихех правила, коха ма да су се у пређишња времена слагала са друштвенихем животом , но коха су многихем одиошахима према садашњем друштвеном животу непримхсњива. И кад би се тихем сва ствар свршавала, ми не би о томе ни зборили, али не; канон као да ставља духовенство у противорхечност неку с друштвом, па и са самихем собом, т. х. духовенством. Духовенство не слаже се с друштвом, а не слаже се ни са свохихем каноном, на због тога чисто иредставља такву корпорациху, кохох не знаш ни колико да хох даш, ни колико да од ње тражиш, т. х, као нешто што нихе сасвихем на свом мхесту. Отуда губљење поверења, кохе хе некада духовенство имало и сопствено омаловажење пред друштвом. На занаду, или љепше рећи, на свом пространству западне Хевропе, дошло хе духовенство дотле, да 1е оно стало у опозициху према народу и народњихем светињама и саставивши особиту Фракциху у држави постало 1е оруђе за носве несвете ц!ељи. Хвала Богу тога код нас нема.