Пастир

103

савете. *) А погледатте нанротив какво те дивно уређење наше православно-источне цркве! Наша те црква црква саборна — скуиштинска. Без онштег договора, без узатамног одобрења и сагласности нити се може што избацити ни дометнути. На и ово. што се овако допуни или избаци, ради се опет у духу и смислу учења христова а не по вољи тедног или другог лица, те због тога и оно, што се општом вољом узакони, мора бити законо и свето.“ Брату своме Вукану говораше, да ните оно победилац, коти дави све око себе, да би само он живео, већ напротив онат, кош стогећи више свега уме да се спусти и дође у закони, прави и ириродни иоредак са свима: кош ните отео насиљем своте више достоГанство, већ га 1е заузео ио праву свога рођења, по утврђеном закону првенства; да између њега и брата његова не сме бити ни речи о победиоцу и побеђеном, о тачем н елабшем, већ о иравом и чистом одношату братском, где еваки може заузети овоге природно место и с ког и 1едан и други нрема раду и позиву своме могу статати у зачељу браће сво1е — народа свога. (Наставиће се.)

Докле допире храшћанска љубав? (Наставак и краГ.) И тако хришћанство скроз дише идемм љубави. Бог хришћански — Бог Ге љувави. Исус Христос не долази да обгасни таше апсолутног, ни да открихе науку познавања. Вид-ккуи Л1 е не иидћ Отцј (1оан 14 9) говорио Ге он на пи' ) Не треба пропуштати из вида, да 1 е овде реч о Папама XII. и XIII. века, кад 1е заиста власт њнхова била страшна и за ова1 и за она! свет. Ево 1едног примера из ондашњег доба: АлбигоЦи не хтедоше веровати, да 1е Папа лице, коГе не може погрешиги. Папа дигне против њих вошу 1194године нод командом Симона де-МонФора. Северни Французи наиадну на 1ужне, поубигату их, и опусте готово све. Ири освогењу града Безшера вошичке старешине упитагу папиног иосланика , шта ће се радити са мноштвом заробљеника , међ кошма има доста и римокатолика. „Побити," одговори папин легат. — „ А лп како ћемо распознати римокатолике од 1 еретика?“ — „Убшагте све; наоном ће свету Бог распознати своге од 1 еретика.“