Пастир

125

ници, а Атннагор противотавља тима, што нападаху ове човекољубиве речи Господа Исуса: Дзг жс : гллголк кл/иг: лквИте крлгиклтд, вллготкорите кленг>1]Њ1А ку, докро теорите ненлкидАфитх клсг. Кикви су то људи, кош имаГу такву високу наравственост? Да ли су то мудраци, кош се занимаГу решењем силогизама, рашчлањењима и раздељенима . . . Не, ово су људи, што имаГу срце чисто а душу узвишену тако, да могу да љубе своге неиритатеље, да чине добра онима, коти их нападату и руже, да се моле за спасење оних, кош теже да одузму од њих живот! А сва незнабошка филозоФита тек те у тедикм речма. Код нас ћете ви наћи нростих занатлита, стараца, коти може бити иесу кадри да схвате разумом истине нашег учења, но коти узвишена свота чуетва доказуту делима евошм. Они се не брину, како ће да говоре лразне речи, но како ће да ураде коте добро дело : да не поврате зло за зло, да претрпе увреде, да помогну свакоме у нужди и да љубе своте ближње као саме себе.“ (Пе^аТ. рго СћгГ8Г. сар. 11)

Обично се мисли за наше богомоље, да су зидане у заклонититем мтестима због турскога насиља. Кад се пак та ствар потанко нретресе, као поуздано можемо рећи, да та мисао нше истинита. Зна се, да су сви народи сиаљивали кољиво (од клати — жртва) боговима на узвишенитем мтестима и да су натзиатните богомоље бивале код ртека, тезера, шума или у горама; зна се, да су словенска племена и прите хришћанства имала своте богомоље у заклоњенитем и усамљеншем мтестима; зна се, да су већина — и ако не сви -— хришћанскитех монастира, били у ..иустињами зна се, да се већина — или боље рећи све — развалина или забатаљенитех или онитех, кош и сада поту — српскитех храмова и монастира налазе у усамљенитем, заклонитшем