Пастир

114

У Гедном маленом делу ерпетва, у кршноГ ЦрноГ Гори изливао 1 е пре двадесет година ерпски владалац и нрвосвештеник уз чаробну геку од гусала огњена чувства свога према на1већо1 светињи српскоГ носле Бога — према родољубљу и слободи. Он 1е био задахнут нагеветшим мислима, на1живљим осећањима према роду свом, према српству целокупном. Света борба за слободу милу одушевљавала 1е велику г и пламену душу његов} 7 . То 1е господар и владика црногорски и брдски Петар Петровић Његош. Да не ређамо сва дела књижевна овог нашећег иесника српског, доста ће бити, што ћемо са сваким поштовањем споменути „Горски Вшенац“ његов. Псалтир и Горски Втенац треба да су Геднаког поштовања сваком хришћанину Србину. Име овог неумрлог песника, владаоца и свештеника треба да 1е дубоко записано у срцу свега свештенства и сваког Србина. Он 1е служио и Богу и имену рода свога. А пред именом рода „свештеник 1е сваки Србин при свештеном огњу“ његовом. Треба да нам 1е често, врло чеето у руци Горски ВиГенац Његошев, треба да напаГамо душу сво!у мислима и осећањима, кошма дише оваГ дивии умотво]) великог ђента цетињског. Ми и онако налазимо слабе хране ду 7 шевне у списима многих наших књижевника, па немогмо бити немарни према томе, чиме се можемо похвалити пред народима, кош има!у разви!ену своГу кљижевност од толико векова, Ви песници данашњега доба, ви! Како сте већином врло ма!ушни према недогледном Његошу! Како нам непрестано даГете некакве ситннчарске стихове! Како нећете да престанете 1еданпут певати богињи срца вашега! Како нас мучите, кад замотавате песме сво1е о оппггем добру у неке алигорше! Та коспоите нллгг штх пћснеи черногорскихг! ПеваГте отворено о предметима, наГдостотишм иесниковог одушевљења! Хер биће боље, да умукнете, ако нећете или не можете да нам овако певате: