Пастир

120

хоћу ти и да будеш први Архи1епискон ерпски.“ Дуго се одупираше св. Сава овом предлогу, но кад му приметише, да 1е основ његовог живота послушност, он приклони главу пред промислом божитм, и на велику Гоепођу би нроизведен за АрхиГепископа. Као Архтепиекоп он продужи и даља захтевања своГа у корист СрбиГе „Доврши милост твогу над СрбиГом! говораше св. Сава Цару — допусти, да од сада могу Срби сами у свошг средини бирати и рукополагати своГе Архи1епископе! Далеко ге долазити чак овде, а и време ге усколебано и мутно У том дуговлачењу могло би често остагати стадо без пастира.“ Жао бегпе и Цару и Патригарху, да сасвим испусте српску цркву испод своге власти, но на тврда и неуступљива захтевања св. Саве одобрише и то. (1214 г.) По повратку из НикеГе св. Сава удари на св. Гору, те се с овом опрости и дође у Србигу. Брат његов СтеФан беше болестан и не могаше му сам изаћи на сусрет, већ беше онравио свогу децу. Дошавши у дом св. Сава освети водицу и покропи свог брата, кош одмах за тим и оздрави. Катедру свогу он намести у Жичи, где шш отац његов почео беше величанствену цркву. Овде он посвети у чин Гепископски 12 лица из бољих свошх ученика. Затим дозове све српске жупане и пред њима свима венча брата СтеФана на краљевски престо, На други дан одслужи службу и даваше народу овакво иоучење: „ни добар, што живи без праве вере, не може нам бити користан, ни права вера без добрих дела неће нас довести до Бога.“ После ових пастирских савета и поука, светитељ предузима мере против незаконих бракова, кош се онда бегаху завели у народу српском. Народ млад и неутврђен онда Гош у многим правилима хришћаиским а не имагући ни свошх школа ни учитеља, кош би га у том настављали, држаше у животу свом многе обичаге, коге 1е задржао из незнабошких времена. Тако многи држаху жене невенчане, а Други и