Пастир

148

од народа, предаГ-е се он вошицима, ко1и су одређени били, да га узму и одведу из Цариграда. Ужасни нереди наступа1у по његовом одласку. Пртнатељи његови, кош се зваху Хованити, траже спасења из лтеста у место. а већина илаћа животом. Хедни се противе и за дуже време не примагу Арзацита, последника Златоустова, отказуГу му своГу послушност, па и сваки додир с њиме. Два императорска указа нужна бише, те да их примораГу на то. А сам Златоуст, гоњен ио нустињи понтиекоГ и пресељаван из места у место, страда од нечовечног поступања с њим и од тешког умора. Но тунаштво његово не слаби, не оставља га ни за Гедно магновење. И у изгнању и ири смрти он не беше без другова и пригатеља, но тако исто и без непршатеља. Па откуда Ге то, да су Гедног и истог човека Гедни тако Гако гонили и мрзели а други напротив срдачко љубили и бранили до саме смрти? Код развратног двора императорског, међу оноликим издашцама и удворицама Хепископима, Златоуст беше слободан представник самосталности и достоганства Гепископског, неустрашиви заштитник бедних и погажених. Човек строгих врлина, пламене душе, Гаког и непоколебљивог характера, морао Ге бити непртатељ поквареног двора и власти, чиге пороке ни1е штедео, а тако исто и духовенства, коге Ге тако заузето за злоупотребљена изобличавао и исправљао. Но ради саучешћа свога према беднима и погаженима и ради осведочене топле љубави своге ирема њима он беше мио народу , МИО стаду евоме. (Наставиће се.)

С Л 0 В 0 . *) бже дцје что можеши в-ћровати, всд В03Л10ЖНЛ БЕр&ОфЕЛЦ?. (МарК0 9 _ 25) Човек по својог природи тежи к томе, да свошм умом постигне све предмете, што постоге у овом свету и та тежња *) Ово Ге говорено данас у београдског саборнох цркви.