Пастир

151

пређење повечихе у вери, то 1 ест да човек буде човеком. Кад би се ми искључиво предали само такво 1 вери, то савршенство њено у нама не би било потпуно. Вера хоће да ми и радимо на овом свету. Дакле потребно Ге с1единити веру са делима, иа по овима можемо тек дознати, ко 1е прави хришћанин и како вера његова напредуге. Да видимо дакле, шта захтева вера наша од нас да радимо. Вера хришћанска хоће да човек испуњава у точности главне заповести геванђелске: „да љуби Бога и ближње свогеД и то да ради не из каквог страха, што ће бити кажњен, ако то не чини, већ из љубави нрсма своме Саздатељу, из увиђавности, да су та начела света и корисна за човека. Љубав хришћанска не треба да буде из какве му драго користи, она треба да 1е бескорисна, ко1а хоће само срећу и наиредак људи, кога 1е готова на све жртве, само да не гледа [аде и несреће тешке сиротиње. Љубав хришћанина дужна 1е пригрлити к себи како оног, кош се радуге , тако и оног кош тугуГе, како оног, кош страда физички , тако и оног кош страда морално, како доброг тако и злог, како друга тако и непригатеља свога. Д) г ша, кога истино љуби, не чини разлике међу људма и не обраћа иажње на то, ко1е он, да ли ге хришћанин или друговерац; гер спасење сваког од ових мора му лежати на срцу као хришћанину. Такву љубав налаже нам Спаситељ да имамо према ближњима нашим. Но вера наша налажући нам, да љубимо Бога и ближње наше, а ближњи наш сваки Ге човек, побуђуге нас 1ош и к томе, да се трудимо о развитку Богом дарованих нам способности. РазвиГагући умне способности на основу науке хришћанске, и обогаћавагући се корисним знањем за богоугодан живот на земљи човек долази до свесги, до сазнања високог позива свог. УважаваГући свогу личност као образ и слику божигу човек, кош носи то име хришћанско на себи, дужан Ге уважавати тако исто и остале људе, кош такође имагу на себи образ и слику божту. С нрезрењем гледати на свога брата