Пастир

206

мора имати при ском еахраљиваљу макар два свирача. Извршу1ући ова 1 обича! они су обично говорили: „Гедна свиралица ради младожеље, а друга ради невесте.“ На то наговешћу1е и Гевађеље од МатеГа 11/ та глава, ст. 17." Г1 'Жене коге наГмљене беГаху, да оплаку1у покошика, дужне су биле не само плакати већ и набрагати разпе похвале умрлом, или исказивати тешку тугу и велики губитак за родбину у њему. По овоме оне су морале имати способност да импровизуГу, т. 1. без преправљања да ређаГу, зато су се и звале „мудре жене“ (1ер. 9 , 10.) Но за оваГ посао нте се узимало само женскиње, но и мушкиње, наравно они, кош су се осећали, да су кадри одговорити тог потреби. У бибдиш има неколико примера надгробног плача, кош се наГбоље могу видети у Давиду при смрти Саула и Тонатана. Тош од вашада био Ге обичаГ ударати споменнке на гробовима. (Бит. 35 20.) Но спочетка то су морали бити врло прости споменици, налик на наше сеоске сиоменике од 1едног камена, с малим надиисом (Тезек. 39. 15.) и испод имена ове опште речи на свима: „душа његова нек буде у додиру са светом живих и у саду едемском, амин, амин, амин.“ (Наставиће се.)

^ Неколнко речн о стању свештенства у Србти. Од С. П. (Наставак.) По селима бир скупља се обично по Митрову дне и уз божићње посте па и доцниГе. Наређење каже, да оиштинска власт сама без присуства свештеника од сваке главе бир скупи и кући му пошље. Сад се рађа питање, да ли Ге сигуран свештеник, да ће му се уредно бир скупити, и хоће ли добити без присуства његова чисто жито? За ово могло би се навести много незгодних примера, па ма да су ста-