Пастир

205

неће васкрнути. Па шта ће бити е толиким еветом у дан страшног суда? Слаби1и равини дадоше од прилике овакав одговор: кад се буде колебала и тресла земља, то у том потрееању и колебању њеном могу се они, кош буду достоши милости божиге, подземним пукотинама прекотрљати у Палестину, те тако се опет сиасти. Ово се мало разликуге од оног учења неких философи , кош доказиваху, да ће бити неко постепено нресељавање човечишх душа мотрећи на етупањ њихове заслуге. Очевидно Ге, да се такво ве ровање могло родити код 1евреГа због силне љубави њихове према Палестини , кога их Ге свагда тако ласкаво мамила себи при опомени на стару њихову славу и нрошлост. Но паметниш равини не бегаху тога мњења. Ким овако говори: „наши учитељи нису Гедног мњења односно оних, што су сахрањени изван Палестине. Хедни веле, да ће се они подземним пукотинама прекотрљати; други напротив тврде.да ће они васкрснути из свошх гробова. Но из оба мњења види се то, да ће они васкрснути па ма где били и ма каквим начином. Тер Ге написано: шгкрУк грови клша и из влск изх гровокг каши\а. Ово мнење, да тела неће васкрнути, ако нису сахрањена у свокп земљи, ирешло Ге у неко веровање и код руског народа. Колико пута могао Ге путник (пре неколико година, док гош беше робова у Русиш) видети, како сељаци, кад их прода спахиГа другом спахиш, између осталог иртљага носе бусен земље у торби. Питаш га, што ће му то и рашта. Он ти одговара: „носим бусен рођене земљице, да ми метну под главу, кад умрем.“ — А што баш таГ бусен, зар нше све Гедно ова или она земља? Он ће ти рећи: „тако се ваља.“ У спроводу умрлог употребљавала се свирка и нагмљене жене, да оплакуГу покошика. Свирке су биле трубе нли просте евирале. Неки веле: при сахрањивању богатих морале су свирати трубе а при сахрањивању деце и сиротиње свиралице. Равин Туда вели: „И нагвећи сиромашак