Пастир

204

нове увреде над њим. Вероватно да Ге писац Паралипоменона с намером прећутао о том догађагу, кош Ге он сматрао као понижење за Саула. Гробнице, коге се код 1евреГа зваху „вечне куће“ биле су у опште ван вароши, и по предању морале су бити удаљене од варошн бар на 50. лактеп. *) Стари Гевреш, ако нису имали од предака готове гробнице, онда су их спремали израниге за се и за своге потомство. Ове гробнице по самог природи Палестине и њених вароши, коГе се налазе већином на горама, зидале су се обично по странама гора као нанш подруми, а више пута природна каква пећина употребљавала се за гробнице. По одређењу Талмуда ове нећине морале су имати 4 латка у висину, 7 у дужину и 6 у ширину. На гробницама овим био 1е свагда с бока остављен улазак, кош се затварао обичио каквом великом плочом. (И ндклли кдшнк н д дкери гровд.) Скоро свака породица имала 1е за се такве гробнице. (И положи его в нокомх скоемг грокћ, иже кћ изсеченг шгг клмене.) Хош и сада путници налазе у Палестини и њено! околини мноштво таквих пећина — старих гробница, коГе су већином издубљене у стенама и каменитим горама. Што се тиче општег гробља, то и ако {е било код старих Хеврега, могло 1е бити само за странце и људе од нашижег реда, (4 цар. 23, 6. Хер. 26 23. К^пишд село скг(делниче рлди погрекенУд сгрлннухг Мат. 27. 7) Но и у Гедном и другом случагу у гробове шпе смео нико дирати, и вадити кости из њих сматрало се као страшно омаловажење светог гробља (Исх. 14, 19. Хер. 8. 1.) У доцнте време, пошто сасвим изгнаше ХевреГе из Палестиие а нарочито из Херусалима, погави се међу њима таква мисао, да оши, кош Ге сахрањен изван своге земље, *) Један лакат равња се с нашим | аршина,