Пастир

203

ОбнчаГе прн ушнрању н сахрањивању код старнх 1евре1а. (Наставак.) Дужност заклопити очи умрлом беше дужност ономе, кош но сродетву беше нагближи умрломе. И ово се чинило на основу Библте, 46‘ те главе, стиха 4" Т0Г ’ где ге речено: „Хосиф свогом руком заклопи очи Такову.“ После, пошто већ окупаТу тело, преноеили су га у горњу собу (') (Дћин. 9, 37) где су га балсамировали. Тосиф по смрти Такова заповеда лекарима свошм, да балсамиругу тело његово, из чега се даге закључити, да Ге балсамировање прешло од Тегипћана. Оно се састогало у томе, што су нашре вадили из мртваца сву утробу, па га онда испирали палмовим вином и разним мирисима. Затим су напуњавали све шупљине миришљавим припремама, метали тело у салитру до 70 дана, и после овог купали и завшали у платно, коГе 1е укрућено земљаном смолом. Но у новишх ТевреГа већ се невиди овакво старање око балсамировања тела. Они се задовољаваху само спољашним мазањем мирисима разним, носле чега завигали су тело чистим кудељним платном а главу особитим покривачем. Одовуд 1е оно што се вели о Исусу: и сгДдрк шћ нл глак^ћ его; пллфлницгк чистојо оккикг и коналш ко гросћ нок^к покрикг положи. Тевреш нису никад спаљивали тела умрлим сво1им. И ако се по кад-кад ово догађало, то ге могло бити тек над великим преступницима, над кошма Ге изречена пресуда, да се не могу сахранити. И у овом случагу спаљивање тела било ге као неко довршење тога стида и покора над њима (Ис. Сир. 7. 25). Но ако су Тевреш спаљивали тело Саулово и његових синова, (1. цар. 31, 12) то су без сумње чинили зато, да одузму Филистимљанима сваку могућност чинити (') Горња соба или горница била 1е као нека придворна црквица за Гевреге где су се онм габпрллп са сво1им породицама на богомољу. Храм Јерусалимеки не беше сваком на руци.