Пастир

194

судном часу закуцати у срцу љегову родољубива жеља, да своме потомству учини такво добро, каквим нас у Србиш дароваше мудри и Гупачки претци наши? 0 томе данас понашре треба да зборимо. Данас српство светкуге васкрсење из мртвих божанственог учитеља сво1е вере, нрославља избавитеља рода људскога, па нам и нехотице долазе на памет мисли о избављењу целокупног српства из дугог и тешког робовања разним туђинима и ваекрсењу његову у нов живот слободе и самосталности. Зато да бацимо хитан поглед на свет у старо доба, кад ходаше по земљи Геднородни син божиш, а носле да погледамо на брзу руку по земљама, на кошма наш род живи. Цео стари свет, за кош знађаше извесно историГа, покорише грађани римски; по свима без мало земљама, докле допираше тадашње знање земљописа, владаше име римско. Нема више моћне Картагене: она ге разрушена; нема слободних државица старих Хелина: оне су све осво1ене; нема самосталности у потомака „нзбраног народа“ божигег: они су Ге изгубили; нема слободна живота на огромним просторигама, докле допираше власт Александра Маћедонског: Мисир , ПерзиГа , ФиникиГа , мноштво мало-азиГатских држава, цело балканско полуострво — све Ге то покорено; па и нови тада народи у Шпаниш, Британиш, Галиги, ЂерманиГи несу слободни у своме полу-дивљачком живљењу: и они су завоГевани. Све се покорава вароши Риму , свуда се исцеђуГу народи, да се насити продржљива аждага Рим, свуда ге овладала мукла туга од несносног притиска римског. — Но да ли су бар ти силни господари света слободни? Они освошше цео свет, али и наГбољи Гунаци њихови не могоше сачувати слободу поноситих грађана римских: слободни римљани постадоше понизни поданици Августа Ћесара. Нигде слободе ни слободна живота — цео свет робуГе Гедном Гедином самртнику. ПреФекти, тетрарси , сатрапи сужно су робље под