Пастир

195

гвозденом руком Августовом, а наГгрозниш тирани над оковаиим светом. Никад ниГе било веће потребе , да се творац васелене сажали над Гадним родом људским. У народу израшљском, као што су пророци предсказали , Гавља се баш у то наћ мучниге доба избавитељ света Исус Христос, истинити син божиги. У тридесетог години свогог отпоииње божанствену науку свогу учећи људе сваке народности, да су синови Бога Вишњега, да су браћа, да су геднаки 1едац према другом. [еднакост људска — то ге нагглавннГе начело, коГе се огледа у божанственом учењу Христа Сиаситеља, а коге дотле свет шпе 1 асно разумевао. И у нашлободнишм дужавама Гелинским, у нагсветлишм данима римске републике беше поред равноправних грађана иљадама бедних робова. Исус Христос доноси међу људе истину небеску, да Ге слобода неразлучна свошна личности човекове. За ту истину он Ге претрпео мученнчку смрт на крсту, те тиме оставио свошм последницима живи пример за вечни углед, с каквом сталношћу треба да се боре, да би остварили међу људма ову узвишену истину небеску — свету слободу људску,- а данашњег 1е дана из мртвих васкрсао, па улио у срца свту поборника слободе неизгладну наду, да ће начело вере њихове оживети међу браћом у целом свету, и да га неће никаква сила и притисак моћи вечно угушити. Свето ово начело божанственог учитеља нашег ушло Ге у живот до данас у знатном делу рода људскога, Слобода људска влада више или мање у свима народима, кот веругу у свете истине (еванђелске. Они се дуго борише, да их подпуно у животу остваре, а имаће и тш доста да се боре. Но да се оставимо осталога света, па да се обратимо роду своме. Да ли српство ужива благодати Геванђелске слободе? Да ли у свима земљама, у котма оно живи, влада начело братства и геднакости? Да ли му радости на данашњи благ