Пастир

196

дан не преседагу, кад се сети неизброгних невоља. коге трпи од немилостивих господара свошх? Пођимо од мора ГегеГског иа до наврх Гадранског! На дугачког тог нросториги живи српство, измешано туђинима, кош га муче, гоне, киње. Обазримо се и на другу страну! И тамо доста браће наше, но и међу њима туђиии господаре, и од њих се самовласно одузимље, што су свогом крвљу извогевали и задобили. Па кад Ге тако, онда како мора бити браћи данас на Вардару, Дриму, Бистриди, Неретви, Босни, Врбасу и уз лепо приморге далматинско ? Да ли су задовољнига браћа покраг Саве, Драве, Дунава, Тисе? Да ли се нашосле и у Београ-ду и на Цетињу може прославити данашњи светли дан нагвећег хришћанског празника с веселим срцем, кад се човек сетн браће презрене, гоњене и иогажене немилосрдним и бешчовечним туђинима? Нигде праве радости и потнуно весела дана. У сваком, у коме куца срце братског осећања, мора данашња радост хришћанска бити замућена родољубивом тугом и жалошћу. Но велики 1е и праведан Бог, у кога веругемо, а бистра Ге памет народа српскога, пламено Ге његово родољубље свагда било. У томе нам хе нада и живот. Целокупно српство сазнаће свог мучни положаг, у коме не може дуго овако остати, успламтеће у срцу његову светн огањ према слободи и Гединству, опоменуће се Гуначких предака свошх: сетиће се витезова браће Црногораца,вечних бранилалаца свете слободе, сетиће се Гунака на Мишару , Делиграду, Љубићу, Дубљу, Србобрану, — па ће прегнути новом животу свом: радиће свима силама свошм, да се садашњи нараштаг не застиди родољубивим радом славних нредака, да заслужи благослов свошх потомака. Само тако, ако сви норадимо слошки на општем добру рода свога, ако се уструдимо, да одбигамо све незгоде, коге стоге на путу општем напретку нашем, ако се узагамно обавештавамо и подгревамо у себи братску љубан Гедан