Пастир

198

тражите доследности и еавршенства научних раснрава! То ниГе производ таквог беседника, кош се не обзире на стање ни живот људи, кошма говори, већ се размеће раскошним Фразама развшаГући у свом говору Гедне — те — Гедне опште мисли, коге мало интересугу свет. Беседе су Златоустове израз времена, у коме су постале. У њима се огледагу и људи и све ирилике тадашњега мучног доба. Непоретци у грађанском друштву, политици, веровањима и наравима: данас међусобна воша, сутра навала варвара; раздори у цркви, сиротиња, несигурност, тешка неизвесност. Ево времена и људи, међу кошма се орио проповеднички глас великога беседника! То 1е такво време, такве околности, кад 1е сваки дан Гедног по Гедног нестаГало, кад вароши почеше да пусте а пустиње да се пуне светом. Безнаравственост, душевни дремеж, несигурност имања и личности отера еве боље људе, а остави код куће само оне, кош се стараху да удаве своГа осећења према страдањима свошм и туђим. Ево ради кошх Златоуст остави мирни живот пустињички! Он жељаше да излечи и оснажи ове, коге тако брижљиво скупљаше око себе. Да би испунио оваГ благотворни позив њему не беше довољно што Ге проповедао само у цркви, куда радозналост Гедина примамљиваше данас Гедну гомилу а сутра — другу. Њему беше нужно да ступи у саобраштаГ са свима тим људма, да говори с њима сваки дан, да их знаде поименце, да сазна њихове навике, тате, наклоности и слабости срца. РБему беше нужно да зна, шта они раде пре доласка у цркву и шта по повратку из цркве, и шта онда, кад не долазе у цркву. Хедном реч1у: Златоуст Ге хтео да свестрано упозна и проучи своге слуша оце , па да их као вешти лекар лечи од свиГу њихових болести моралних. А да би му лек имао доброг деттва морао се постарати, да свотм животом засведочи и своГе слушаоце увери, да им Ге искрени приттељ, да Ге брижљиви старатељ сиротиње. Ову