Пастир

233

се к њему придружи и побожност (Пеал. 1, 3. 36 , 25). Кад дакле ми сви по самоГ природи свош1 тежимо к срећи, то Ге неопходно потребно, да сваки гош у младим годинама чуГе од свогих стариГих, како се до ње долази и кош Ге пут нагбољи и нагсигурниш. Благостање органичних суштаства зависи од непрекидног и правилног кретања и обртања њихових унутрашњих сокова. Док се у телу човечиГем обрће крв — дотле 1 е он и жив. Од рођења нашег на свет па до последњег часа крв тече брже или лакше у нашим жилама ; престане ли она тећи — наше тело почело би се рушити. Исто тако и душевна наша сиага треба да Ге непрестано у иокрету,- 1ер и за њу исто тако као и за тело наше важи гедан исти закон живота и смрти. Особито развитак воље треба да Ге тесно скопчан с тим непрекидним покретом и узбуђеношћу. Паметан васпитач може у том обзиру благотворно поде1ствовати на свог питомца. Под његовим надгледањем ученик ге дужан све своГе мисли у одређено време обратити на Гедан предмет. Његова мисао не треба да ирескаче од Гедног предмета на други, не треба ни да дрема у лењости, нити да се предаГе ФантазиГама и уображењима. Дух треба да напреже еве сво1е силе угеданпут. Боља треба да буди лењост и да хе гони на носао. Такав начин обучавања пробудиће у млађаноГ души одвагу, силу воље и духа и учиниће 1 е срећном целог живота. Тражећи од ученика марљивост и непрекидно занимање радом обучавање може много помоћи у моралном развитку васпитаника. Ум и чуства свагда су у послу, па ако они иису правилно развиГени, онда упечатци, коГе они добиГаГу с поља, могу имати шкодљив утицаг на вољу и на сами живот човечиш. Но обучавање рацишнално, т. ћ овако као што га ми нацртасмо, никад неће допустити, да се човек заборави и да дође до такве способности душевне. ГХа зато сваки треба да тако обучава свогу децу, како бн она могла