Пастир

234

кад у зреле годнне дођу, одговорити том позиву, ко1е Ге сам Бог човеку определио, и ко!е би их могло дићи над другим, не само телесно но и дуо!евно, — и то нарочито духовно; 1ер: Кда полкзд челокккг(, лцн мУрх кесх прУокрАфстг, же скок шфатнтг (Мат. 16, 26). II..... ћ.

Нешто о прнгаању вере Христове код Руса. Руси док не прмише веру Христову беху вере незнабошке, као што смо пре садашње вере наше били и ми. Они обожаваху похаве нриродне и служаху овима приносећи им жертве или да им благодаре или да их умилоетиве. По иа1већи Бог беше код њих Бог грмљавине и грома оличени у бездушном лицу Перуна, кош имађаше своГе станиште у КиГеву. Они га обожаваху и приношаху му крваве жртве као Богу грозном и страшном, но у само! ствари беГаху више наклоњени другим корисним боговима, као н. пр. сунцу. огњу, гер и сунце и огањ беше код њих у реду богова. За част сунца они имађаху три велике светковине. Прва беше на измаку Децембра, кад већ почињу дани да дужаГу, а сунце да Гача. Друга у почетку пролећа, кад се Гош боље осећаше топлота сунчана; а трећа у сред лета, кад сунце долажаше у налвећа права своха. Први дан ове светковине звао се код њих Коледа. Светковииа ова била Ге у томе, што су ишли из куће у кућу, да прослављаГу сунце, и да скупе штогод од нрилога, те да му однесу на жртву. И почем се ово време подудара с временом Христова рођења, а ми смо као Гедан народ словенски морали пре хрнстове вере имати те исте богове и обичаге, коГе и Руси, то су се у многим крагевима нашим могли видетп остатци тога незнабошког обичага, 1ер су око Божића ишли по кућама и коледали , сабираГући разне писанше и дарове, и певаГући песме коледи. — Пролећна светковина у част суица светко-