Пастир

235

вала ое у игри, скакању, љуљању. ОваГ се дан доцниГе подудари са нашом белом недељом. И због тога се код нас та недеља светковала готово са свима оним старинеким, незнабошким обичашма. Светковина у част сунца летња била Ге у ноћи између 23 и 24 Хуна — управо на Иван-дан. Претнолажући, да сунце у овог ноћи да1е неку особиту силу и растењу и води, они се скупљаху, те ове ноћи идоше по пољима, и браше разне траве и цветове, а пред зојју кунаху се у речноГ или бунарско!, но ладноГ води. Код нас се ово чини на Ђурђев-дан; а по свог прилици из овог истог иобуђења. Обожавања огња, кош сматраху за брата сунчевог, састогало ее у томе, што су па Иван-дан ложили ватру на жртвеницима и скакали преко ње, да се додиром да ове освегатагу и оживе. Оваг незнабошки обичаг донели су и наши стари са собом и он се мнп овде-онде повторава само у другом виду. Овим подразумевамо оно узимање ватре у руку и бацање иреко себе, коге се чини у дане, кад се какав мртвац сахрани, па се људи поврате кући умрлог, да изврше обичну даћу. Но сва ова обожавања старих Руса била су тако рећи споредна, а право обожавање или веровање пре садашње вере Христове беше код њих вера у поменутог кипа Перуна. Њему се приносишеи спаљиваше н грдне жртве, њега молише да разведри и да наоблачи. II све ово траГало ге тако до 957 ме године по Христу, док блажена кнегиња руска Олга не отиде у Цариград, те се тамо покрсти и доведе са еобом неколико хришћанских учитеља из Цариграда, ко1и мало по мало подготовише и снрсмшне погедине руске људе у КиГеву и освестише Владимира кнеза КиГевског, да се и сам крсти па и цео народ руски покрсти. Ствар 1е свршена овим редом: Владимир Ге ратовао много, и у том ратовању покорно разна племена на северозападу. Враћагући се Гедном с поља битке, кад онако славно потуче Хатваге, он у радости приношаше многе благо-