Пастир

236

дарне жртве и дарове свошм боговима. Народ гледа1ући ово, плакао Ге од милина, благодарећи Богу, што им 1е дао тако доброг кнеза, кош се ни1е ни нагмање повео за новом вером, већ тако стош тврд и ненокољебљиво у вери старинско 1 и њеним обичашма. Па да би га гош боље подстрекнуо, да се не пода тог новог вери, кога се беше прочула у КиГеву, већ остаго постошн у вери праотаца свогих , народ му предложи са сво1е стране чудновату услугу. „Да1 — рекне он да поред ових животних жртава, узмемо кога од људи и спалимо у жртву богу Перуну, те да тиме као што шпбоље може бити прославимо дан данашње светковине. А да не би коме било криво, што ћемо бага његовог сина или ћерку принети на жртву, као и то да би се знало, кога имено хоће наш бог да му се на жртву принесе, то даг да бацимо коцку на наше момке и девоше, па на кога иадне коцка тога да спалимо.“ У Кигеву живљаше у то време гедан човек, кош беше дошао из Грчке и кош се звао Варшаг. Он имађаше код себе сина, младића врло дивна и одрасла, кош загедно с њим вероваше веру Христову. И ево случаг донесе , да кад они меташе коцку, она паде на овог младића, сина Варигагова. Брже дотрче посланици од народа и кажу ВариГагу, како Ге коцка пала на његова сина и како су они дошли да га узму и однесу у милост богова, свотх и спале. (Наставиће се.)

Неколико речи о стању свештенства у Србши. Од С. П. (Свршетак.) Сви отачаствени родољуби Гамачно ће хтети, да се поправи, што ге за поправку, и по нашем мишлењу преко Ге потребно, да се и свештенство 1едном из овога незгодног положага изведе, Гер ге то у интересу нашем отачаству, нашо1 православног вери, за коГу Ге и много свеште-