Пастир

237

ј

ника крви свспе пролило, а и духу садашњег времсна. Држимо да Ге то право а и по народ корисно, кош у тако теешн свези еа свошм свештеницима стоги и живи, да ее овима стање поправи. А томе се надамо и од увиђавности владе. Нашосле при закључењу ово неколико речи имамо казати и то, да би Гамачно и еви они, кош противно овим нашим разлозима мисле и пишу, овако исто мислили, говорили и писали, да су на месту баш и оног свештеника, кош има на1бољу иарохиГу у Србиш. Наша 1 е намера била, да у ово неколико речи изнесемо на Гавност само понеке незгоде евештеничке и да из1 нвимо жељу, да би данашње стање свештенства а^ребало поправити нонашре у интересу цркве и народњег благочастига а иосле разуме ее и у интересу служитеља божишх и народњих, кош су данас у врло незгодном иоложагу. Желели би да и други свештеници, нарочито кош живе од парохиских прихода износе на Гавност незгоде своге у ком листу, да се сазнаГу, *) како би се надлежним путем могле иснравити. Поирављагући оно, што смета напретку изићићемо на пут, кош ће нас све скупа повести к срећи и лепшог будућности. Је лн Жнча нскварена? Прочитавиш 10-ти брог „Паетира“ наиђем на велико моге удивљење на крагу тог брога на неке разлоге у ономе чланку „Српска Света Гора,“ кош пише г. П. С. Срећковић, па немогох да се уздржим, а да не учиним на то неку примедбу и да ово неколико речи не предам Гавности. Ствар 1е у оно неколико речи, у кошма писац тога чланка вели: „Неко исквари монастир Суводол, неко Благовештење, неко Драчу *) Ми молимо наше свешгенике и у варошиша и селима, данам шаљу оваквих чланака, у коиша би се верно и кратко представљале незгоде свештеничке; 1ер таквп чланцп послужили би као лепа грађа ономе, кош би хтео писати о нашем свештенству и стању наше отачаствене цркве. Уредник.