Пастир

249

лост моГу, изгубитн свог чин и умрети можда у мукама, Жао ми Ге младости и лепоте твоГе, а жао ми и Гунаштва твога. Спаси све ово па и сам живот, кад до тебе стош. Но св. Ђорђе не хте ни да слуша овакве царске савете. Он оплакиваше заблуде људске, он жаљаше и самога цара, што ге у заблуди, што не разуме истину и праву веру, већ веруГе у разне кшхове земаљске. Ражљућен цар заповеди вошицима, да одвуку Ђорђа у тамницу и нодвргну разним мукама. Прва мука, когом св. Ђорђа мучише, била 1е та, што му скопчаше и ноге и руке у квргу и метнуше велики камен на прси, па га тако оставише, да лежи целе ноћи, Вошици беГаху наређени, да стражаре и да очекуГу од стране његове покагања, те тако да га одмах ослободе, чим се одрече вере христове и призна богове римске. Но Ђорђе не малакса душом нити понусти у свом убеђењу. Хедно те Гедно говораше он у мукама целе ноћи: „драгоценша Ге истина од свега на свету. Исус Ге истина, а богови ваши — лажОдлучити ме од истине не можете, па ма каквим ме мукама предавали.“ Кад ово сутра дан хавише цару, он у љутини заповеди, да му донесу онаг нагвећи мучителан точак. На овом точку бехаху приковане од евуда наоколо даске, начичкане разним острим клиновима, хексерима, иглицама и другим острим кукицама, налик на удице. Па кад му ово донесоше, он заповеди, да скину хаљине с Ђорђа и да га онако нага метну у таг точак, иа да обрћу. Страшно ово овакво оруђе, измишљено за нагвеће преступнике земаљске и разбошике, скинуло Ге за кратко време сву кожу са св. Ђорђа, но он не испусти ни гедног гласа туге и нлача, већ у тврдом постаганству непоколебљив оста. (Наставиће се.)