Пастир

253

цељи она сваки дан износи на углед овда аностоле, овда пастире и учитеље, овда мученике и исноснике, бесребрнике и страдаоце, и описуГући живот њихов и врлине, она тим самим говори хришћанину: „погледац колико различних путова има, коги те прибмжугу Спаситељу и његовоме блаженоме царству! Бираг, шта ти ге воља! Ако не можеш ући као девственик, а ти хагде као брачан; ако не можеш у гедноме браку, а ти е другим браком; не можеш ли невиношћу, а ти милостињом, умереношћу. Ако не можеш бити дигаманат, буди злато; не можеш ли злато, буди сребро; не можеш ли бити сунце, буди месец, буди звезда; не можеш ли бити велика звезда, буди мала, — само стараг се, да у цркви живнш и зовегп се члан њезин.“ Тако дакле света црква управља и руководи и вољу иашу к спассњу и животу вечноме. 3.) Света црква храни н задовољава и сама чуетва наша илн лепотом и красотом, кош облачи храмове еиоге, или читањем и певањем разних молитава. Када уђемо у храм божиш, шта видимо? Нашре црква износи нам пред очи сгашо изображегве Бога оца, Бога сина и Бога духа светога; ликове: пресвете богородице, светих аностола, пророка и осталих угодника божишх. На Гедноме месту гледамо тужну и поразну представу страдања и смрти Богочовека, на другоме — радосну слику његовог иреславног васкреења. Онде гледамо, како се Господ у сво1 слави свогог узноси на небо, а онде како у истог слави долази, да суди живима и мртвима. И све ове свете представе садрже у себи такву таганственоет, такву милину, кога пљени срце, кога се мора уважавати и љубити, Гер су то лрвдставе света невескога. (Наставиће се.)