Пастир

258

долине лежаше варош Сихем, кога се у време Исуеово називаше Сихар. КраГ вароши с Гужке стране налажаше се 1 едан извор. Код 1удеГа беше иредање, да 1е та! извор ископао патртарах Хаков. Самарјани, кош строго испуњаваху закон МошиГев, поштоваху та1 извор онако исто као и Худеш. И код овог извора сео хе сад Исус уморан од дугог путовања. Било ге баш подне. Наступило беше време ручка и ученици његови отишли беГаху у варош, да купе штогод за Гело. А у то време дође жена СамарГанка на извор, да за хвати воде. Исус беше уморнн и жедан, па зато се и обраћа сад СамарГанци с молбом, дн му днде воде, да се напиХе: Длждв лаи пити кодив Худеш и Самархани беГаху од вашада у кавзи. Худеш се чонашаху тиме, што произлажаху од Аврама, и што тобож строго испуњаваху писани закон и пророке; а презираху и мржаху СамрГане и сматраху за грех, ако проговоре с њима ма и Гедну речицу. Па зато се сад Самар1анка и диви молби Исусовоћ „Како ге то могућно, да ти као Хеврешн можеш искати, да пиГеш воде, од мене жене Самарганке? Зар ти не знаш, да се Хевреш не мешаху са СамарГанима?“ — говораше она. Но Исус Христос не беше сишао на земљу, да учи људе поноситости и свађи. Послан од милосрдног Бога, он жељаше, да помири људе с Богом, да спасе све не само ХудеГе но и незнабошце. И по овоме пуштаХући се у разговор са Самарганком он не само да устахе против ГудеГСких предрасуда, већ има на уму, да спасе и ову СамарХанку. Па зато мн наговешћуГе, да он, и ако хе по телу човек, опет зна оно, што обичан човек не зна, да он зна и цео живот њезин па и то, шта она у онаГ мах мисли , да 1 е дакле такав , кош све зна. Ово своштво Исусово поражава СамарГанку. „Видим, Госноде, да си иророк“, — рекне она Иеусу. И ночем Хе знала, да су иророци посланици небески, кохи хављаху^ вољу божиху људма, то и