Пастир

286

ШТДМПДРИГА НИКОДЕ СТЕФДНОВИВД У ВЕОТРАДУ.

коГу 1а признаГем и кош 1 се клањам." „ А 1 де да видимо ту вашу истину“ — одговори св. Ђорђе , и одмах пође калиицу Аполонову. Цар мишљаше, да ге мученик већ обраћен к старог вери и да ће се изнова поклонити Аполону и принети жртву, па пође одмах за њим и позове цео народ, кош ту беше, да га прате. Но мученик како дође пред Аполона, започе оваку беседу: „гедан ге Бог нрави и то на небу. а ово су кипови.“ Изговоривши ово удари руком по кипу и превали га. То исто учини и с осталим мањим киповима. Народ, кош том приликом беше у пратњи, плане сад гњевом , кад виде богове сво 1 е посрамљене , па ухвати св. Ђорђа и повуче по улици, вичући цару: „ уби ! изреци смртну пресуду!“ Царица Александра, ко 1 а довде скриваше веру свогу у Христа, изађе сад на сусрет распаљеном свету, и не могавши доћи до Ђорђа због множине света, викаше из свега грла: Коже Гшрпекл, по.иози ин-к, гакш ти еси единл ксесиленл! Видећи. да и сама царица прелази на страну хришћанску, Диоклитиган уздржа последњи свог суд над Ђорђем, док само доведе преда се царицу и испита Ге о узроку отпадништва њеног. „Шта би с тобом, о Александро? — говораше цар царици. — Може л’ бити, да и ти издагеш своге богове па и мене , мужа свога?!“ Но царица обрте главу од њега и не хте му одговорати ни 1 едне речи. Ово шга већма разгари цара и он ту одмах изрече пресуду: „Зл^ишлго Гешрпл, Гллилелниномг секе вити испок^ћдлкшлго, нл коги же и нл л>ене л\ного х^ ликшлго кк^пк со Длекслндрок цлрицек, рлстликшексА колхкоклнУи онлгш, и том^ поД0БНМЛ12 кезе(ли‘ел12 воги оукорикшг(к), лкчемг пос^кфи покел^клк. “ Вошици зграбише и Ђорђа и царицу и повукоше ван града, да посеку. Царица шш у путу , малакеавши телом, седе, помоли се Исусу и предаде душу свогу, а св. Ђорђе прославивши Бога за све, иреклони главу своГу под мач, те тако зали убеђења свога мученичком крвљу и удостош се нетл-кннлго и к^чнлго к1:нцл.