Пастир

285

1 апан суд пред Аполоновим калшцемп и да се свенародно Ђорђе осуди. У очи дана, кад се имао оваг суд иавршити , ста1аше св. Ђорђе на молитви у тамници. Мртва тишина обузимаше га са свшу страна, само што се по кад-кад чугаше звека од тешког гвожђа, коге окиваше и ноге и руке Ђорђеве. „Докле ћеш, о Боже, мучити тако твоГе избране? — говораше он у молитви — докле ли трпети , да лаж царуге у свету а истина крте своге лице ио тамници? Ослободи гедном слу. гу твога или увећаг бро1 твогих последника , да не погине у свету овом истина.“ Изговоривиш ово он покриГе очи сво1е рукама и задремље. \ лаком сну свом угледа више главе Иеуса, кош га гедном руком подизаше, а другом мученички венац на главу му меташе, иа љубећи га овако говораше: „много се иште врсмена, о Ђорђе, да истина, ко1у сам 1а донео на свет, и ко1у ти и други налик на те разносите и сегете по разним странама, никне, нораете, сазре н нлод принесе. Ти си доста у корист ње норадио. Сад ти остаГе, да оно, што си посеГао, залшеш чистом крвљу твогом , па да ишчекугеш обилата плода. Ево ти венац мученички ! крепи се и сиреми Богу на истину.“ Кад се св. Ђорђе из сна прену , поблагодари Богу на овом виђењу и радоваше се, што ће скоро лицем к лицу гледати Госиода. У то доба отворе се врата од тамнице и св. Ђорђе одведен би на Гаван суд. Тутро беше дивно и красно а судилиште богато украшено и окићено. Цар сеђаше у златноме столу своме, а око њега придворници и великаши са Гош мноштвом света свакохака. Цар изведе преда се мученика и поче му говорити умиљатим и лаекавим речма: „Видиш ли, Ђорђе, колико сам милостив према теби ? Нек су ми сведоци мош богови, давно би и давио тебе нестало , да не штедим младост твоху, цвет красоте, разума и Гунаштва твога. Верух ми, да сам намеран, да те узмем за првога до мене у целоме царству моме, само узми правац други и признах, да хе оно истина,