Пастир

292

нису могле утврдити, оне су прешле к нама и принеле плода обилата. И тако бл. сл. ево ко Ге први положио темељ писмености у словенском свету и нредао нама Словенима христово учење на нашем рођеном гезику; ево почетка, кош нас уводи у исторички живот; ево времена, где се почиње светла будућност за те Словене, кош су чували , и верно чувалу слово божиле и божанствену литурђиГу , предану на словенском Гезику првим просветитељима — Ћирилом и Методи1ем. Но вратимо се к томе питању: да ли Ге семе, коГе ле нрешло из МоравиГе к нама принело плода обилата? На том питању — зар Ге нужно много замислити се и не одговорити утврдо? Труд‘кљубива рука летописца записала нам Ге многе сведоџбе, коГе нам приповедалу, какав Ге био словенски свет пре хришћанства и како Ге проводио свол живот. Грубо многобоштво, коГе се укоренило од прастарих времена, сметало 1е Словенима кидггњ нстпнмлго Когд ; не имаГући своГе пнсмености они су били пали у дубоки сан непросвећења, и живели само тек да живе : нису мислили, да има и да може бити боље на свету. Жртвоприношења, крваве освете, богомрске гозбе у част њихових богова ево шта видимо међу Словенима пре хришћанства. Но с поГавлењем гшсмености и превода свештених књига све се изменило, све 1е пошло к бољему. Нзнађена писменост и нревод свештеннх књига била су главна средства, кошма се хришћанство брзо и мирно расирострањавало , а многобоштво 1е ако и не одмах пало, народ, утопљен у мрак незнања , ночео Ге живети новим животом, писменост почела се брзо распрострањавати, и словенски свет као и остали народи, кош су већ имали свогу историгу и писменост, ночео Ге тежити к просвети и иошао иапред. Народна историга, коГа води свог ночетак шш од времена, кад су изнађена била ћириловска писмена, сачувала нам 1е много успомена о подвизима наших царева и нросветитеља, кош су се много