Пастир

333

Од тог доба спољашња судба православне цркве на гонским острвима измењивала се према променама околности пелитичке еудбе њихове. А те околности биле су ове: До освоГења Цариграда од Латина у време петог крсташког похода Гонска острва била су иод влашћу цариградских императора, осем неколико година у XII. столећу, у течаГу кошх потомци Норманда Роберта Гвискара заузели су острво Крф и КеФалониГу, но по смислу уговора од 1204. та два острва, а с њима Зант и Санта-Мавра припадоше Венециганима. Међутим КрФ припадаГући наследно господарима 1етолте и дому анжуском, потчињен Ге венециганског републици тек у год. 1386., и она 1е њиме чладала до политичког догађаГа у 1797. год. КеФалонта и Зант припадаше с почетка Матиш Валенкурту, затим кнежевима АхаГе ВплегардуГинима, па онда дому анжуском, и на послетку породици Токи Беневента, кога 1е такође владала и Санта-Мавром и Итаком. При свршетку XV. столећа завладали су овима острвима Турци, али их по кратком времену истераше из њих Венецтани, кош су после узели под своГу власт и Зант и КеФалонту. Санта-Мавра, потпавши у 1459. год. под Гарам турски, и наизменце прелазећи из њихове власти у власт венецтанску, на послетку остала Ге под влашћу ових последњих по карловачком уговору од године 1699. Чериго Ге, вероватно, имао Геднаку судбу с Кандтом и другим оближњим острвима, што припадаше Венецтанима. То острво постало Ге после наследно добро породице Вење. А у почетку XVIII. столећа уговор п ожаревачки предао га 1е венецтанскоГ републици. Паксо и Итака припадну КрФу и КеФалониш. И тако при краГу XVIII. века седам Гонских острва, од више или мање удаљена времена налазише се у власти венецтанске републике. По кампо-Формском уговору припадоше Француско! републици, коГа Ге острвом КрФом владала само 20 месеца, а осталим острвима Гош мање. Сви ови острви састављаше