Пастир

.350

и премештање њихово, све Ге то остављено римском папи. Грчки Ге клир могао избирати себи старешину, но таГ избор требало Ге да потврди латински Гепископ, а посвећење избраног нте се смело свршити, док он не призна своГу потчињеност латинском Гепископу. Столица грчког митрополита била 1е укинута. Грцима Ге доиуштено било узакоњавати правила на свошм Гепархиским саборима, но само тако, да су та узакоњења сугласна с обичашма, кош католичкоГ вери нису противни и римска их црква трпи (ЈЈе1 саЉоЦс-ае поп ас!уег818 еГ а готапа есс1е81а 1о1ега118.) Што се тиче световних људи шш ире тога 1е папа ИнокентиТе III. у 1215. години предлагао четвртом латранском сабору: „да се указуГе част и заштита онима Грцима, кош би се покорили светом престолу (т. I. папском), допуштаГући им, да се колико Ге могућно држе свошх обичаса и обреда, но да им се не допушта то, што може нанети вреда душевном спасењу и црквеноГ части.“ По овоме забрањено Ге било свима с претњом, да ће бити искључени и одбачени, кош би изнова крстили оне, ко!е су већ крстили (разуме се Грке) Латини и прати престоле (т. Г. православне), на кошма су свршавали Гевхаристту латински свештеници. Следства таквих наредаба била су разна притешњења, коГа су трпели Грци од латинских Гепискоиа, кош су тражили, да се деца, ко1у су крстили грчки свештеници, на ново прекрштавагу по обреду римске цркве, ташу ГевхаристиГе узеше свршавати само на опресницима; причешће у обадва вида, — телу и крви христовог — нте било унотребљавано; свештеници нису смели носити браде (Багћаш пићчге), и они, кош су били до посвећења ожењени, живели су у разводу са свошм женама и т. д. Г.Г. Унисници, кон1 пам пису 10111 онравили нретнлату за ово друго тромесечије. нека ускоре с нретнлатом, ако нам желе добра. ШТДМПАРИ1А НИКОЛЕ СТЕФАНОВИВА У БЕОГРАДУ.