Пастир

365

узета тима сГедињеним силама. Република тих седам острва, уређена у виду сГедињених држава под закриљем Русте, писменим решењем од 1803. год. признала ге за главни веро закон православно - грчки, наредивши у1едно, да се и католичко - римска вера сматра као преимућствена и заштићена и да се свако друго вероисповедање трпи. Острво Крф на место простог протопопа добиГе свог архиГепископа; КеФалонига сачува свог архгпепископа, а тако исто и СантаМавра и Чериго,- Зант Ге имао протопопа; а на другим острвима први чин био Ге чин великог иконома. Општинска имања, кога бише одузета од латинских Генископа и клира, припала су држави, као и имања, ко!а се одузеше од грчког клира. Архтереш и свештеници, кош таким начином остадоше без имања, добили су из касе одређену плату. На послетку, кад су гонска острва по уговору од 1815. године саставила слободну и самосталну државу под закриљем великобританског краља, онда 1е државиим указом 1817. год. опет грчка вера проглашена за главну веру државе, а католичко-римска за осовито заштићеиу, и сваки други вид вере слободан 1е. Издржавање латинских Гепископа и свештеника, кош су онда били, обГављено 1е за застарело. На1виша власт цариградског патршарха над грчком црквом на мшским острвима Гавно Ге призната. А у 1825. год. била 1е парламентским актом установљена 1ерархи1а главне цркве: из четири архтенископа — митрополита за острво КрФ, КеФалони1у, Зант и Санта - Мавру, даље из архи!епископа за Чериго, 1епископа за Итаку у звању викара, митрополита кеФалонског, и 1епископа за Паксо, у звању викара митрополита острва КрФа (^). Сваки митрополит редом на 5 година долази на више досто!анетво црквено под титулом 1екзарха, но без повреде права цариградског патртарха. Сваки митрополит имао 1е по десет чиновника раздељених на петине; а архтепископ острва Черига и епископи Итаке и Пакса имали ( 1 ) У 1860. год. билп су на вднским острвима митрополити — Коркирски АтанасиГе, КеФалонски Спиридон, Закинтски Никола; архтепнекопи — Левкадски Григорте, Китерски Прокошие: Гепископи — Итакски Гаврило и Пакски ХрисантнГе. Види „Христ. Чтенје“ 1861. Хануар.