Пастир

353

Моралне поуке. Недеља трека по силаску св. Духа. (Теван. Мат. 18.) Смотрите крУнх селнух^, кдко рлстг(Т2 ... ико ни СолоМШН2 ко ксги сллк-к скоеи шклечесл, ико единг отг си\2... Ако се друштвени живот зида и држи узаЈамном радљом и уза 1 амном помоћу људи, ако су по овоме човекољубље, саучешће и доброчинство светде и неопходне у друштву врдине: то Ге очевидно, какву штету носи бдагостању друштва грамжење, коГе Ге права противподоженост узаГамноГ људскоГ љубави. Грамлсење — то Ге грдна страст за тековином, кога често не пази ни на правду а тим мање на др} штвено иди опште добро. Богатства и бдага овог света Гош нису неиосредна срећа за човека: она су само средетво у рукама паметнога, те да с њима обезбеди и своГу и свог бдижњег срећу. И само овакав погдед на богатство даГе му знача! и цену. Ади грабљивац тежи за добитцима без вкакве цељи, без икакве користи дичне и друштвене. Он жедни за новцима — само ради новаца; они за њ нису средетво него цељ. Он их води, он им се кдања као божанству; његова 1е понаГвећа срећа, да се находи око њих, да их брош, гдеда, да се наслађава с њима. Такав човек не живи ни за се ни за другог: он не даГе ником ништа а и себи закраћуГе свако уживање, па и онда не троши новце, кад већ има преку по_ требу трошити их. Но и то >10ш нте све. Дадеко 1 е Гош горе, што он има ту неопходност, да ову мрску страет свогу држи за особито благоразумље. Он не уме ни очем другом говорити до само о томе, како 1е то дено бити богат, како човек без имања пред његовим очима ништа не вреди, како су само каииталисте достоши чланови друштва, како Ге зло, ако човек нше себе осигурао бар на десет година — и у свему томе позива се свагда на себе. Но од грамжења и тврдице, до бла-