Пастир

386

Апостол Петар и Павле не устрашише се, да походе и она1 онда тако поносити Рим. ово гњездо нагвећег непритатеља хришћанства. Њих не беше сумња, да изађу пред лице и самог грозног Нерона — оног Нерона, кош хришћане живе спаљиваше па зверовима на растрзање предаваше. Они и тамо посегагае семе Геванђелске истине — посегаше и крвљу свомш залише. Грозни Нерон у зверско! необузданости свошг предаде их свошм џелатима, те ова два прва и нагвећа поборника Геванђелскнх истина Геднога на крст разапеше, а другога мачем погубише. Ето, браћо, шта израдише и какве жртве принеше апостоли у опште, а пона1више Петар и Павле. Они помоћу Бога просветише народе, умањише грехове и безбожност, основаше и утврдише цркву христову на земљи, ко1а нас учи и спрема, како би били срећни овде на земљи а блажени на небу. Они посегаше истину Геванђелску, а тим самим прогнаше лаж и старе празноверице. Овако скупим жртвама научише људе, да познаду правог Бога, и одвратише их, да не ода1у поштовање мртвим киповима и не сматрагу за Бога камење, дрво, марву и друга створења, као што то беше тада, кад изађоше на проповед ова два велика мужа. Но данас нису онаква времена, каква бегаху за живота светих апостола, кад се нападало са свих страна на веру христову, кад гонише сваког, кош би ге веровао. В^ру христову испбведа1у данас сви бољи и просвећениш народи; она ге проникла у друштвене нарави, умекшала законодавства; препородила и силног и слабог, — силног, да види у лицу сваког човека свога брата, а слабог — да протре очи сво1е и прочита оне божанствене речи Павлове: н^кстх рдвг ни своводг, Н"кст2 блинл ни К)деи, кси во едино о Христ! ИсусЕ Но опет зато не треба нам мислити, да 1е';1з2ра христова сасвим обезбеђена, да и сада шш не веге у цркви христово1 онаг вагкадашњи дух незнабожачки, дух разврата и покварености. Има их и сада, кош радте пристагу уз оне, кот би хтели да живе не по