Пастир

387

вери већ по свошм грешним наклоностима. Има их много и данас, кош радте читаГу или слунту оно, што 1е против вере, него ли оно, што Ге за веру. Надувеност, разврат, немарност и равнодушност према истинама Геванђелским и обредима хришћанским — то ге готово општа црта садашњег духа на западу, кош допире и до нас и граби когу лаковерну душу. Па зато, хришћанине, ако опажаш, да и на тебе веГе оваг дух, те рушу твоГу побожност и љубав к поштеном животу; ако осећаш, да почиње обвлађивати тобом, те слаби ревност твоГу и гаси у срцу твом љубав према Исусу и његово! свето! вољи: онда прибегаваГ чешће свокп матери цркви, слушаг с пажњом њене спасоносне савете и огради себе против свиГу шкодљивих насртага на врлину и побожност твогу, па заГедно с апостолом Петром и Павлом вапи: Господи, сх тово 10 жоллк жити и умрети. Живот св 1ована Златоуста. (Наставак.) Но и ово шш ниГе све. По несрећи циркове и театре не само да допушташе цар , већ се они нахођаху под његовом непосредном управом. По свом постанку, коге има свезу с многобоштвом, ове забаве за народ служаху правитељству као средство за деспотичку управу. Дати свету „хлеба и забаве“ таква беше лозинка и код Римљана и код цариградских Грка, па ће мировати. Ужасно проливање крви у цирку беше се мало ирекратило, благодарећи добротворном утица1у човекољубља, коге донесе хришћанство међу људе; но умекшавагући душе нова вера гош не могаше, да их очисти. Народ не беше већ онако суров, али беше иокварен. Колико пута он трчаше у театар и онда, кад га позиваше црквана своГе богомоље! На велики петак 339. године Златоуст беше узнемирен у свого! богомољи шумом цирка. Нше тешко разумети његово негодовање! Изобличење , ко1е се находи у