Пастир

391

слободу а може бити и свог живот, Златоуст се обраћа к народу, коме Ге он био ирави заштитник и помоћник у свима његовим тешким тренутцима. Но да л’ шпе он био бунтовник? Не! на њега нападаГу неправедно а он се брани. Кад би он видео, да ће у том суду наћи поштених судта, он би дошао у суд. Он ге свагда и говорио и желио, да се сви његови радови оцене пред васеленским сабором. А овако не видећи никаквог правосуђа и не имагући на шта одупрети се, он ставља на супрот насиљу свошх непртатеља гњев народњи. Па зато у дан, кад се они скупљаху, да поразе Златоуста, оваг тумачи усплахиреног гомили народа узроке такве мржње и прекомерне злобе против њега, говорећи: „Да л’ ви знате, мили мош, какав ге прави предмет, за кош мене хоће да погубе? То ге то, што 1а нисам захтевао, да се простиру преда мном богати ћилими, што се нисам хтео да облачим у златне и свилене хаљине, и што нисам гледао, да ласкам чуствености и страсти тих људи. Мене гоне, али не због богатства и не зато, што сам учинио неко преступљење. Кад би ово било, 1 а бих морао доћиузабуну: мене гоне, што вас љубим. — 1ош Ге живо потомство 1езавељино. Хош бесни ИродиГада. Она игра: она захтева главу Хованову. — „Све 1е полетело к нечестпо. *) Шта 1е значио сабор против човека, кога ге заштићавао сав народ ове велике вароши, — против човека, кош Ге по достоГанству свом претежниш од свију свошх еудта?.. Но они нађоше потпору у световнот власти. Цар, наговорен и подстрекнут од царице, ступи у њихову дружину. Златоуст доби1а царски налог, да предстане суду. Но он и овде не изневери себе: он не признаге, да цар има право издавати такве налоге. У свотг беседи против цара Озте, кош Ге заражен био проказом зато, што се машио права првосвештеничких, *) Ове последње речи, чинисе, као да су несхватљиве, али њихГе цариградски свет разумео врло 1асно. То 1 е била вешта игра речма. Царица се звала Тевдоксига, а нечеспе — безбожност каже се грчки адокста (абс-Ја)