Пастир

412

ност свега српског народа под хедним владаоцем узвисила хе и цркву српску и њену хшерархиху, коху хе св. Сава свошм неуморним трудом подигао на ступањ архихепископиГе српске. По томе св. Сава чини Гепоху у српскоГ исторши, од коГе се и почиње други периГод црквене историхс српске. (Насхавиће се.)

Добра и хрђава страна нашега свештенства. (Наставак.) 3.) Добра страна нашег свештенства и та Ге, што Ге оно стално, те не лети из места у место у интересу државне службе. ЗнаГући, да у Гедном месту и на ГедноГ парохиГи свештеник може остати до смрти своГе, он гради за се и за своГу породицу кућу, подиже стаГе разног рода, купуГе, ако Ге кадар, њиве, ливаде и друга корисна добра, и таквим начином поставши редован члан извесног села или општине он у исто време дели с овом и све незгоде, бори се за права њена, и брине се за њено унапређење. Осем тога живећи стално у Гедноме месту и на ГедноГ парохиГи, он има могућности, да се упозна с људма, с њиним наравима и характерима, да позна њихове слабости, навлоности, страсти, па да таквим начином као душевни лекар уме лечити душевне болести свогих парохиГана. Тер ако Ге Гедном телесном лекару од преке потребе да зна и характер, и климу извесне стране, па и сами начин живота ових или оних становника, те да може с успехом претписивати лекарства и давати савете болесницима: то колико више мора ово знати Гедан свештеник, као лекар душевни, кохи узима на се задатак, да лечи ту другу далеко тежу и сакривениГу половину нрироде људске. Дуго опхођење, испитивање, потпуно познавање сваког поГединог члана евоГе парохиГе иште се и од свештеника, те да зна све различне душевне болести своГих парохиГана и да их уме лечити. А ово се никако не би могло достићи честим премештаГем свештеника с па-