Пастир

402

Моралне поуке. Недеља осма т силаску св. Духа. ... Бид^ћ 1 ис ^ с 2 многх нлродх, и милосердовд ш ни \2 ... (1ев. Мат. 58.) Милосрђе или саучешће има сво1 основ у природном осећању људскога срца. Ми смо тако саздани, да не можемо бити равнодушни , кад гледамо на патње и страдања других. До душе и ово, што би требало да 1 е опште , има свошх изузетака. Лица, кога су из детињства опкољена срећом, кога су се навикла, да свакад свогу жељу нагеданпут виде остварену , кога по кад-кад мисле и о том, шта би 1ош могла за своге задовољство пожелети, — таква лица често и не знагу, шта Ге то несрећа, не знаГу и тешко веруГу , да има на земљи несрећних. Сачуствовати људма понагбоље могу они, кош су испитали несрећу сопсттеним свошм искуством. То 1е истина од векова, истина свигу народа. Ову истину потврђуге и апостол Павле, кад вели о Исусу Христу : слмх пострлдд и иск^шенг викх , можетх и иск^шделш/их помофи (Хевр. II. 18.). И доиста, гледаГући на људе богате, кош на когешта троше грдне суме, кот ни нагмање не жале бог-зна каквих издатака на излишне ствари , ко не би рекао, да ге овим људма наиакше задобити име човека довротвора ? Али како изгледа често пред њиховим очима и погмовима сиромашак! Они, ако га бага не презиру, држе многи, да на њ не треба обраћати особите пажње. И човеку бедном пружа руку помоћи не толико богаташ колико онац коме су познати хади и невоље. А ово бива отуда, што овах последнњи уме, да стави себе у положах других, уме да оцени, да ге страдати — тешко тако исто и другоме као и њему. Но првима ми би само ово напоменули, да хе све у