Пастир

404

наша ту врлнну хришћанску, коГа доприноси много к срећи живота друггтеног и ко!а и нас саме чини срећнима у средини других ?

Жнвот св 1овааа Златоуста. . (Наставак.) Таквим начином он одбацуГе захтевања царска. Њему Ге, као што он вели, „Гедини Бог предао цркву; он га гедан може и истерати из ње. л Но по несрећи ова непоколебљива душа, уцвељена веправдом, нше могла уздржати негодовање, коГе 1е носила у себи. Сабор замоли цара, да протера Златоуста као човека, кош Ге дрзнуо, да увреди и само царско величанство. А ово 1е значило дати тог човека на потпуно расположење оном чудном и жалоеном царском правосуђу, коге не беше кадро да осуди ни Хевр опиха, већ умеђаше да га мучки погуби. Злато) ст добхпа решење о свом изгнању. Он види, откуда хе тах удар: то Ге злоба царичина. Гњев, презрење, негодовање према таквом подлом поступању с њим па и нека мала забуна види се из ових речи његових: „Та страсна жена напада на душу, убиха дух. Она се брчка у купатилима, маже мирисима, грли по ваздан с мужем, а овамо води рат с црквом, чистом и непорочном. Но скоро ће она остати удовица зато, што хоће да начини цркву удовом. Хуче си ме ти, о жено, називала тринахестим апостолом, а данас ме зовеш Худом. Хуче ти сеђаше са мном, а данас као љути тигар насрћеш на ме. Но пре ће иомрчати сунце и потамнети месец, него што ћу ха заборавити речи Хова. Хов у оноликим његовим несрећама и патњама викаше непрекидно: има Господне кллгослокено ко кћки. И кад му жена ово не одобраваше, већ шта више наговараше га, да рекне коху хрђаву реч на Бога, те да се опрости хедном с душом свохом, он 10 Г рече: почто глдголеши ти гако единл ш кезг(ллнихг? 0 жено зда и неблагодарна ! Х^ад би ти иала