Пастир

432

Ево већ се навршу1е 40 дана, како изгубисмо драгога Гоеподара, кош бегаше нам и нонос и поуздање за бољу будућност тужнога народа нашега , кош Ге раскпмадан , под1армљен, растро;ен, удвељен. И сав ерпски народ свуда и на све стране, ожали непрежаљеног Михаила, когу жалост с’ њиме делише и сва сродна, Гедноплемена и сусхедна браћа, тугуГући загедно о великом нашем губитку. Овако опште туг(>вање и жалост, оваки оншти нотрес, што га учини изненадна и насилна смрт кнеза Михаила, осведочава истину верни оеећања и зрелост мисли, кога се свуда разширила о сродству и братству; Гер за српством у Србиш лиге сузе и српство изван Србгпе, жалост српеку дели и славенство, живо участву1ући у судби, ко 1 а иаста после смрти поглавара српског. Несрећно Косово, коге баци у пропаст српство, Гош ни1е научило злосрећне нотомке Вукове, проклетство Је 10 Ш на њима, те повтораваГу несрећно косовско издаштво, остагу они мш слуге неверничке и одпадничке, ссталу хош гоњени страсном себичносћу, злотвори своме народу и свош! домовини. И ах, како да неоплакугемо несрећну судбу нашу, када се на жалост међу нама налазе браћа, коГа служе туђину на корист а на штету и прочасг своме народу? Ните ли домовина наша довољно наквашена нсвином српском крвљу, што Ге проливаше неприГатељи наши, па зар да е пролива Гош и српска рука? Зар да се полива шш земља српска, невином српском крвљу — и то крвљу владатеља, кош стсче многе заслуге усрећуГући и подижући народ српски? 0, притисак 1аки осећања жалости и туге за изгубљеним на нашрозниш начин, родољубивим кнезом Михаилом, шш нам не дале моћи, да отворимо књигу његове благородне душе и срца, из ко1е би обгавили његове личне врлине, његове велике заслуге народу учињене, његове виспрене жел.е и намере, што му их признаге и поштуге отечество и народ! Тугу1емо и 1адик)Лемо. што неумедоемо сачувати